TEMA #2 - Смицање ветра (WindShear)
Виндшир је права опасна-посластица и изазов који не треба избегавати!
На полетању, није толико опасно, јер су мотори у пуној снази и идемо на висину. Треба обратити пажњу на нападни угао авиона AOA, после напуштања писте, одмах заузети АОА за хоризонтални лет и јак ветар те подиже, као да си превео авион у пењање. Имаћеш карактеристике пењања по параметрима лета, а положај авиона је као да си у хоризонталном лету.
Основно мерило, у одређеним фазама лета треба да ти буде положај авиона у односу на авио-хоризонт. Обрати пажњу на ту величину у свим фазама лета и видећеш које су то величине, па када ти нешто није јасно, ти само заузмеш одређени положај авиона, поставиш гас у искуствени положај и стрпљење, чекаш, не јуриш инструменте, и све се сложи како треба.
У ударима ветра ти је важније постављање моторских инстримената у предвиђени положај, него јурити брзину по инструменту!
Исто, ако на левелу, ауто пилот почне да јури параметре, јер се појавио винд-шир, одмах прелазиш на позиционо летење, а можеш и да искључиш ауто пилот!
Смицање ветра или винд-шир је најопаснији на висинама у снижавању од 10.000 стопа до 5.000 стопа. Ту никако не јурити инструменте, нарочито не јурити брзиномер, него летети позиционо (које си запамтио из досадашњег искуства). Поставиш АОА на 2-3 степена или 5 степени, гас опет у искуствени положај и чекаш и увек узимаш искуствено претицање-резерву по висини! Ако си изгубио висину због винд-шира, никако не пењати са рејтом оф клајмб и брзиномером, него поставиш АОА 5-7 степени и лагано се враћаш на жељени ниво лета-висину!

Једном приликом сам у пустињи, наравно, пред поноћ, са задовољством одрадиo један винд-шир у ИЛС-у, на следећи начин...
Тро-степени глајд, стандардно на десет миља је 3000 стопа висина. Узео сам претицање и ту сам био на 5000 стопа, са максималним отпорима (треба силама утегнути авион), и лагано-пажљиво га водио ка прагу писте, тако да сам на крају 200-300 метара пред писту, био сам са гасом до зида-краја-максимум, и мислио сам да ћу точковима додирнути предпоље-писте. То се није десило, и следећег тренутка флајт-ајдл-релант, додир писте и пун-реверс!
Мој колега се ус..о од страха, побегао у ћошак седишта и само ме хвалио и после ми рекао да ћу ја остати доживотно у Тунису! Ја сам га молио да ми помаже око придржaвања команди, али он је прекрстио руке на грудима и повукао се у ћошак!

Ово се не учи ни у једној школи, а и мало ко ће те на овај наћин упућивати у пилотски занат!

Мој максимални леђни ветар у ИЛС је једном приликом био 75 чворова (37,5 м/с), слетели смо без проблема, при земљи је био око 20-30 чворова леђног ветра, али са максималним отпорима, нема већих проблема. У финалном прилазу, авион је у најбољој контроли, ако извучеш све отпоре и снагом гаса, авион беспрекорно слуша све команде! И да поновим, постављати авион у положај АОА, никако не-јурити брзиномер, нити вертикалну-брзину!
(#Слика из кокпита)